Bosna i Hercegovina sa vanjskim dugom od devet milijardi KM, što je nešto iznad 19 posto BDP-a, spada u manje zadužene države. Vanjskih dug naše zemlje u ovoj godini se čak smanjio. Unutrašnji dug, međutim, raste. Premašio je 3,5 milijarde KM.
U odnosu na prvi kvartal, na polugodištu je uvećan za 12 posto. Iako smo relativno nezaduženi, u poređenju sa zemljama regije, u odnosu na njih imamo nepovoljniju strukturu duga. Za dobar dio kredita nije poznato ni u šta je tačno utrošen.
Koliko god čudno zvučalo, Bosna i Hercegovina nije prezadužena država. Naprotiv. Ukupan dug i unutrašnji i vanjski iznose 12,7 milijardi KM. Vanjski dug Federacije BiH je nešto veći od ino duga Republike Srpske, ali je zato unutrašnji dvostruko manji, iako Federacija BiH ima dva puta više stanovnika.
– Ukupan dug Federacije BiH je 6,5 milijarde maraka što je 22 posto njenog BDP-a, a Republike Srpske 6,1 milijardu KM, što je blizu 40 procenata BDP-a. Vanjski dug Federacije BiH je 5,3 milijarde, a Republike Srpske 3,7 milijardi KM. Unutrašnji dug Federacije BiH je 1,2 milijarde, a Republike Srpske je 2,4 milijarde, odnosno čak dva puta veći – podaci su Centralne banke BiH za drugi kvartal 2023. godine.
Problem Bosne i Hercegovine nije visina nego struktura vanjskog duga. Najviše stranih kredita, gotovo pet milijardi, otišlo je na infrastrukturne projekte, dvije milijarde i i 800 miliona za javni sektor, a manje od milijarde, to jest svega 940 miliona, za privredu.
– Postoji tu jedan debalans između upotrebe novca. Bilo bi dobro da su privreda i i da su privredne investicije, produktivne investicije, koje lakše obezbjeđuju održivost duga odnosno njegovu otplatu da imaju značajnije učešće – kaže Milenko Krajišnik sa Ekonomskog fakulteta UNBL za BHRT.
Zaduživanje za infrastrukturu ima svoju opravdanost, jer zadatak države i jeste da, i domaćim i stranim investitorima obezbijedi adekvatne uslove za rad pri čemu su jedan od prioriteta kvalitetne ceste, odnosno autoputevi.
– Bez tih infrastrukturnih projekata ne možemo očekivati da privreda dođe na viši razvoj i zbog toga je logično da zaduženost države bude veća u odnosu na privredne subjekte. Dok god ne dođemo na nivo da ta infrastruktura bude na zadovoljavajućem nivou, da se privredna aktivnost može razvijati – kazala je Zora Vidović, ministrica finansija Republike Srpske.
Sa tvrdnjom da su krediti za infrastrukturu bili neophodni ne slažu se svi. Naročito kada se zna da nijedan metar autoputa u BiH, na primjer, nije izgrađen od akciza koje se prikupljaju upravo za tu svrhu. Umjesto svojim novcem autoputeve smo gradili i nastavljamo ih raditi uz pomoć kredita.
– To apsolutno ne opravdava nova zaduženja i to pogotovo zaduženja za koja su građani BiH već zaduženi. I za neke stvari, čak i pored tog zaduženja koje bi trebalo u potpunosti da isplati određeni projekat, pored svega toga još plaćamo određene putarine, cestarine, namete kroz registraciju itd – ističe Sanel Halilbegović, profesor bankarstva i finansija.
Domaće vlasti na svim nivoima vrlo dobro znaju da kada je riječ o odnosu duga na BDP i te kako imaju prostora za nova zaduživanja što i čine. Imajući u vidu tempo kojim to rade BiH bi vrlo brzo od slabo zadužene mogla postati jako zadužena zemlja. Kao da nikada nisu čuli za onu “Dug je zao drug”. A i zašto bi ih tako nešto zanimalo, kada ga neće vraćati iz svog džepa, piše BHRT.
