Dok se nerazumijevanje između Rima i Brisela nastavlja, Evropska unija je jasno i glasno rekla da “nema budućnosti” za Italiju van zone eura.
Evropska komisija, zakonodavna vlast EU, i Italija vode već neko vrijeme raspravu o finansijskim planovima Rima za 2019. godinu, nakon što je nova vlada odlučila da poveća javnu potrošnju u narednim godinama.
U svojim planovima za 2019, Rim je rekao da će povećati javni deficit na 2,4 procenta BDP-a – tri puta više od onoga što je obećala prethodna vlada. Međutim, uzimajući u obzir sve nove politike koje Rim želi da primijeni, Evropska komisija je saopštila da će italijanski deficit u 2019. godini biti u stvari 2,9 odsto – blizu granice EU od 3 odsto.
Evropska komisija je ranije navela da se ne brine samo o deficitu budžeta Italije, već uglavnom za njen strukturni deficitom (što isključuje stanje privrede). Odstupanje od evropskih fiskalnih pravila moglo bi da italijanske finansije stavi pod strožu pažnju Brisela i da bi ih čak moglo staviti pod određena ograničenja. Čak bi mogli da potpadnu i pod takozvani postupak prekomernog deficita (EDP), koji ima za cilj da pomogne zemljama da poprave svoje finansije.
U 2020. godini, predviđa se da će državni deficit dostići 3,1 procenat BDP-a, navela je Evrospka komisija, upozoravajući da bi rizici povezani sa tržišnim reakcijama potencijalno mogli pogoršati te prognoze.
Prihodi od italijanskih obveznica porasli su od maja nakon što su dvije populističke partije udružile snage i formirale novu vladu. I desna lijevica i ljevičarski pokret Pet zvijezda žele da ispune ključne obećanje kampanje, poput relaksiranje poreza i prethodno planiranih rezova penzija. Povećanje prinosa obveznica u suštini znači da investitori postaju oprezniji u pogledu kreditiranja italijanske vlade.
Evropska komisija nije saglasna sa troškovima koje Rima planira za naredne godine i zatražila je od Italije da do 13. novembra dostavi novi Nacrt budžeta. Ministri, međutim, navode da neće promijeniti svoje ekonomske planove.
Govoreći novinarima, prvi čovijek Evropske komisije Pjer Moskovici, rekao je: “Želimo da Italija ostane ono što jeste, glavna zemlja u zoni eura, nema budućnosti za Italiju van zone eura, nema budućnosti za Evropu bez Italije”.
Moskovici je takođe objasnio da je razlika u prognozama deficita između Rima i Brisela posljedica projekcije nižeg rasta i procjene viših rashoda od strane Komisije. “Naše procjene su opreznije”, rekao je.
Brisel očekuje da će se italijanski BDP pasti na 1,1 odsto u 2018. godini sa 1,6 odsto u 2017. godine. U budućnosti, Brisel predviđa rast od 1,2 odsto i 1,3 odsto u 2019 i 2020, prenio je B92.
